понедељак, 23. август 2010.

Ujdi

Ujdi je još jedna od mladih Beograđanki koja se zaljubila u street art i koja nam svojim radovima ulepšava često najgroznije delove grada. Iako je prilično mlada i studira filologiju, njena prava ljubav su stensili i već je postala jedan od najbitnijih umetnika u ovoj oblasti u gradu. Stensilima se bavi četiri godine i kao i mnogi drugi umetnici počela je sa grafitima (kada se potpisivala kao „Lirika“). Kako sama kaže ispisivanje slova je nije preterano interesovalo, već su je uvek više interesovale ilustracije. Kada je počela da radi sa šablonima počela je da se potpisuje sa Ujdi. Lik gospođe Ujdi se često spominje i u pričama koje piše (odlomak jedne njene priče je na kraju ovog posta).

Po njoj „Ujdi“ predstavlja vrstu zavisnosti. U ovom slučaju zavisnost od ulične umetnosti. Ona uglavnom radi sama i šablone tj. stensile vidi kao način svog umetničkog izražavanja, jer poseduju mogućnost komunikacije sa širokom populacijom. Razlog zašto radi stensile je da izrazi svoja osećanja, ali i da stimuliše one koji uživaju u njenim radovima da razmisle o temi njenog rada.

Ujdi još kaže: „Kroz šablone pokušavam da prenesem poruku, i svaki rad ima svoje značenje, koje nije samo estetsko. Oni predstavljaju deo mene, moja razmišljanja i stavove. Kroz njih se prožima vreme u kojem su stvoreni, ono što je uticalo na mene i što me je menjalo i što će me menjati. Odgovor na društvo u kojem živimo, koje je postalo površno, bez ikakve želje da zagrebe ispod površine, usmereno na brz život i prolazne stvari koje ih čine srećnima. Večiti motivi, smrti i ljubavi, koji nas podstiču da stvaramo i koji se prožimaju u svim vidovima umetnosti. Smrtnost i odgovor na nju –ljubav.“

Generalno umetnici koji su uticali na njen rad su Andy Warhol, Jean Michel Basquiat i Salvador Dalí. Takođe prati i ceni radove drugih street art umetnika iz Beograda i smatra da je naša „šablon scena“ dosta bolja danas u odnosu na to kakva je bila pre četiri godine, kada je ona počinjala.

Ispod teksta možete videti neke od njenih najbitnijih radova i ona poručuje ljudima da obrate više pažnje na naše okruženje i sve te radove koji su oko nas: „Preporučila bih ljudima da pogledaju oko sebe jer će videti mnogo divnih, za njih novih stvari koje ih okružuju, a da nisu svesni toga, jer nikada nisu obratili pažnju. Sve oko njih uzvikuje „Pogledaj me, pogledaj me! Tu sam!“ Uzvikuju radosno, a onda tužno gledaju njihova leđa kako nestaju u obrisima, i samo čuju užurbane korake i ostaju usamljeni, dok neko ne dođe da ih prefarba. Tužna priča jednog nikad pogledanog šablona. Kako bi ste se vi osećali?“

Njen omiljeni citat „I don't think about art while I work. I try to think about life.“ Jean Michel Basquiat













Od svojih radova najviše voli "Sid"-a i to zato što su se ljudi zainteresovali za rad i dodali nešto svoje, i to oko rada, a ne na njemu.











Za kraj evo odlomka jedne od njenih priča:
"Lomina ulica bila je tiha, čuo je svoje korake i drljanje kamena o asfalt. Bio je tu samo on, i par cipela na koji je naišao. Cipele ostavljene nasred ulice. Začudio se. To nikada nije video do tada, bar nikada nije obratio pažnju. Čučnuo je da ih bolje pogleda. Zagledao ih je, sa strane, iznutra, pa opet spreda. Stare ženske cipele broj trideset devet. Iznošene i blatnjave. Ustao je i posle malo razmišljanja rekao: „Gospođo Ujdi, izgleda da više nismo sami. Dobro je da ste stajali tu nasred ulice, jer vas u suprotnom ne bih video, znate, malo sam zaokupljen svojim problemima, al' izgleda da je ovo vaš srećan dan. Mogu da vas odnesem kući da se pozabavim vašim problemom, ako nemate nešto u planu večeras. Osim ako ne želite da ostanete ovde u Lominoj i razgledate.“ Osvrnuo se oko sebe, u nadi da će videti nešto što bi je zanimalo. Pogled mu je privukao šablon na zidu. „Da li ste vi ovo radili?“ upitao je. „Sviđa mi se, samo moram bolje da ga pogledam.“ Prišao je radu i onda se povukao nekoliko koraka unazad ne skidajući oči sa njega. Uzdahnuo je. „Hm, potisnuta histerija, veoma zanimljivo.“ Okrenuo se ka cipelama i pogledao gospođu Ujdi i rekao: „Vi ste depresivni, sudeći po vašoj minimalnoj facijalnoj ekspresiji. Pođimo do mene.“ Uzeo je cipele i nestao u mraku Lomine ulice."

Нема коментара:

Постави коментар